Pande

 Pande su veoma popularne. Ljudi su ludi za njihovom plišanim dvojnicima. Ipak su veoma ugrožene

i preti im istrebljenje. U prirodi postoji tek oko 2 hiljade jedinki, dok ih u zatočeništvu ima oko 180. Do ovako malog broja dovelo je i to što su kinezi lovili ove slatke životinje zbog verovanja da je pandino krzno magično i da snažno deluje protiv zlih sila. Panda je takođe bila u prošlosti simbol mira, pa su tako plemena tokom međusobnih borbi, podizala zastavu sa likom pande, kad god su htela da ponude primirje.
Džinovske pande su prepoznatljive po crno - belom krznu i crnim kolutovima oko očiju, zbog čega je njihova porodica dugo bila pogrešno povezivana isključivo sa rakunima. Odrasle jedinke obično su visoke oko 75 centimetra i mogu biti teške  i do 115 kilograma.

Majka panda najčešće nosi po jedno mladunče, a kada ga, nakon 5 meseci donese na svet, mladunče je dugačko svega 10 centimetra i teško oko 90 grama, skoro kao miš. Po rođenju koža mladunca mladunca je rozikaste boje da bi, posle mesec dana, izraslo crno - belo krzno.
Pandina šapa se sastoji od 5 prstiju i lažnog palca koji im najviše znači u onim trenucima kad treba da pridrži bambus dok ga jede.

Naučnici kažu da pande pripadaju medvedima. Ipak pande su veoma drugačije. Pande ne idu u zimski san već se samo povuku u pećine, imaju vertikalno postavljene zenice kao kod mačke (medvedi imaju okrugle zenice) i pande su vegeterijanci. Pandama se mnogo sviđa bambus iako spadaju u mesojede. Ove životinje već vekovima su uporne u tome da budu vegeterijanci, a kako pokazuju nova istraživanja, njihove pogrešne navike će ih možda koštati opstanka.
 Iako krupne i okruglaste (trome), pande u potrazi za hranom mogu da se penju i do 4000 metara nadmorske visine, a uz to su i odlični plivači.
  Ime Panda potiče iz himalajskog jezika i znači Medved mačka.

Hrana za pse i mačke

Psi i mačke nisu mnogo probirljivi što se tiče hrane. Oni jedu sve! Ipak nešto vole, ali nije zdravo za njih. Da ne bi morali da brinete šta smete, a šta ne da dajete ljubimcu dajte mu hranu iz pet šopa koju vam je prodavac preporučio. Budite sigurni u tu hranu jer je čak i ljudi probavaju. Evo kako se ova hrana pravi.
   Ljudima je često neko meso ''bljak'' pa ga ni ne kupuju. Takvo meso je ispravno, a i ukusno, ali ga ljudi prosto ne vole. To meso koje bi trebalo da se pojavi u mesarama ide u fabriku životinjske hrane ( ''Happy dog'', ''Whiskas'', ''Husse'',  ''Pedigree''...).

Meso se meša sa raznim povrćem, voćem i ostalim ukusnim i hranljivim materijama. Ovo možete proveriti i na poleđini hrane koju kupujete vašem ljubimcu. Od mešavine se pravi kaša, a potom granule.

 Nakon što se napravi, ova hrana mora i da se testira. Prvo je mirišu i probaju ljudi koji rade u tim fabrikama. Ako je sve u redu onda se zovu životinje na ručak. Ako one pojedu hranu u slast i ne bude im ništa, hrana može da se prodaje. Takođe postoje i psi koji imaju loš zadah ili mnogo gasova ispuštaju. Oni koji prave recepte za životinjsku hranu pokušavaju da naprave hranu koja će pomoći svim životinjskim problemima.